Учење уз занимљиве материјале и позитиван став васпитача су основе образовања по Монтесори принципу.

„Марија Монтесори је сматрала да је развој интелигенције основа људског развоја, на коме се заснивају великим делом сви остали аспекти развоја. Имајући у виду да се до пете године живота формира више од 50 одсто мозга, ово њено схватање у данашње време додатно добија на значају.”
Она објашњава да поред развоја интелигенције, примена Монтесори педагогије омогућава детету да седне и ради са нечим што га интересује дуже време, чиме се постепено развијају пажња и концентрација, особине значајне не само за школу већ и за живот.

Дете које је самостално успело да сложи одређени материјал је дете које се осећа због тога задовољно, поносно, а дете које се самостално брине о себи и не тражи помоћ одраслог при сваком брисању носа или облачењу је достојанствено дете и ово су начини на који се развијају самопоуздање и самопоштовање.

Покрет је основа Монтесори педагогије и развоја детета, па је физичком развоју и координацији покрета поклоњена велика пажња. У Монтесори средини дете живи у групи деце која га подржавају и учи се позитивном социјалном понашању, али тако што самостално решава различите социјалне ситуације на позитиван начин.

Иако се у данашње време сматра да деца треба да почну одмалена да се уче борби за живот, у Монтесори педагогији се сматра да дете изложено подсмеху и грубости у групи вршњака може развити само девијантно понашање, односно да дете развија јаку личност само животом у јединственој и групи са позитивним социјалним понашањем.

”Помози ми да то учиним сам”
Циљ је методе Монтесори, неговати дечију индивидуалност, подстицати занимања за различита подручја, а учење претворити у игру. Нагласак је на пружању подстицајне околине која повећава дечију радозналост и омогућава детету спонтано учење откривањем.