Дете које је самостално успело да сложи одређени материјал је дете које се осећа због тога задовољно, поносно, а дете које се самостално брине о себи и не тражи помоћ одраслог при сваком брисању носа или облачењу је достојанствено дете и ово су начини на који се развијају самопоуздање и самопоштовање.
Покрет је основа Монтесори педагогије и развоја детета, па је физичком развоју и координацији покрета поклоњена велика пажња. У Монтесори средини дете живи у групи деце која га подржавају и учи се позитивном социјалном понашању, али тако што самостално решава различите социјалне ситуације на позитиван начин.
Иако се у данашње време сматра да деца треба да почну одмалена да се уче борби за живот, у Монтесори педагогији се сматра да дете изложено подсмеху и грубости у групи вршњака може развити само девијантно понашање, односно да дете развија јаку личност само животом у јединственој и групи са позитивним социјалним понашањем.
”Помози ми да то учиним сам”
Циљ је методе Монтесори, неговати дечију индивидуалност, подстицати занимања за различита подручја, а учење претворити у игру. Нагласак је на пружању подстицајне околине која повећава дечију радозналост и омогућава детету спонтано учење откривањем.